Venčanje sa britanskim državljaninom: tumač uz mladence

Jelena me je pozvala jednog aprilskog jutra, uzbuđena i pomalo uspaničena: „Udajem se za Marka iz Londona, matičarka kaže da nam treba sudski tumač — šta nam sve treba?” Takve pozive primam često, i uvek me obraduju. Venčanja su najlepši deo ovog posla.

Malo ko zna: kada se u Srbiji venčavaju naš i strani državljanin, prisustvo sudskog tumača je zakonski obavezno — i to dva puta. Prvi put pri zakazivanju venčanja kod matičara, a drugi put na samoj ceremoniji, gde tumač mladencu prevodi svaku izgovorenu reč, uključujući i ono najvažnije „da”.

Pre venčanja trebalo je pripremiti i dokumenta. Mark je iz Engleske doneo izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o slobodnom bračnom stanju, oba sa apostilom. Prevela sam ih i overila za jedan dan, a Jeleni objasnila redosled koji zbuni skoro svakoga: apostil se stavlja na original pre prevođenja, jer je i sam deo dokumenta koji se prevodi.

Na dan venčanja, u sali Niške opštine, stajala sam diskretno pored mladenaca. Matičarka je govorila na srpskom, ja sam tiho prevodila Marku na engleski. Kada je rekao „da” — na srpskom, naučio je! — sala se nasmejala, a ja sam prevela i smeh. Potpisali smo se svi: mladenci, kumovi, matičarka i tumač.

Nekoliko nedelja kasnije stigla mi je razglednica iz Londona. Jelena i Mark su mi zahvalili što je „najvažniji dan protekao bez ijedne nerazumljive reči”. Zbog takvih trenutaka volim ovaj posao.